Zaštita na internetu – neke važne pouke

     

1. Kada se tokom aktivnosti na internetu desi nešto što ti ne prija, zbog čega osećaš nelagodnost, nešto što u tebi budi sumnjuodmah reci nekoj odrasloj osobi od poverenja (najbolje roditelju)!

2. Nasilje je sve ono što prelazi naše granice, a druga osoba sa tim nastavlja i nakon što damo do znanja da nam to ne prija. Nasilje odmah prijavi!

3. Podatke o sebi i tvojim bliskim osobama (adresu, broj telefona, identifikacione brojeve, brojeve računa i sl.) ne ostavljaj bez konsultacije i dozvole neke odrasle osobe od poverenja (najbolje roditelja)!

4. Uvek imaj na umu da možda prikazani identitet osobe sa kojom komuniciraš nije realan i da informacije koje dobijaš nisu istinite, koliko god ti se ta osoba dopala.

5. Ako dođe do ličnog upoznavanja, na sastanak NIKAKO ne idi sam/sama, uvek povedi neko veće društvo ili neku odraslu osobu u koju imaš poverenje. Obavezno obavesti odrasle gde i sa kim ideš!

6. Ni na koji način ne učestvuj u ugrožavanju drugih na internetu, ponašaj se u skladu  sa internet bon-tonom!

7. Rečenica “Pa sigurno neće baš meni da se desi” definitivno NE VAŽI!

8. Samo razmišljaj, to te čini odraslom osobom i stavlja kontrolu u tvoje, a ne tuđe ruke!

 

  • Primena ovih mera opreza ne čini te kukavicom, već pokazuje tvoju inteligenciju, odgovornost i zrelost!

  • Zašto bi zbog nepromišljenosti dozvolio/dozvolila drugima da upravljaju tobom?

Advertisements

Adolescencija: osnovna obeležja

Sigurna sam da si do sada čuo/čula za reč adolescent. Namera mi je da te samo kratko upoznam sa nekim osnovnim obeležjima perioda adolescencije, koji je ponekad prilično zbunjujuć kako za tebe, tako i za tvoju okolinu. Mislim da je važno da ovo znaš zato što na neki način i to kako se ponašamo na internetu i šta želimo da nam aktivnosti na internetu pruže zavisi od toga ko smo i u kom se uzrasnom dobu nalazimo. Kada naučiš više o tome koje potrebe obično imaju mlade osobe i odakle one potiču, u nekom od narednih članaka pročitaćeš i kako se neke od tih potreba zadovoljavaju na internetu.

–          Šta je adolescencija, a šta pubertet?

—Kada kažemo pubertet, mislimo na sve one biološke promene koje se javljaju oko ili nakon tvoje 10. godine života i koji se završava kada tvoje telo postigne punu polnu zrelost i stekne mogućnost da se razmnožava. Dakle, pubertet podrazumeva sve one promene na tvom telu i unutar tvog tela koje znače da odrastaš i koje ponekad mogu da te raduju, a ponekad da te zbunjuju i opterećuju (rast dlačica na određenim mestima na telu, kod devojčica rast grudi i pojava menstruacije, povećanje mišićne mase, povećanje količine masnog tkiva, pojačano interesovanje za seksualne sadržaje, promena glasa posebno kod dečaka…)

—Adolescenciju obeležavaju psihičke promene, dakle promene unutar tvoje ličnosti, koje prate razvoj tvog tela u pubertetu i nakon njega. Adolescencija započinje početkom puberteta, ali traje i nakon što se pubertet završi. Adolescencija završava onda kada na neki način postanemo odrasle osobe koje znaju ko su, šta žele, koje su samostalne i sl.

                                – rana adolescencija (11,12 – 16, 17 god.)

                                – kasna adolescencija (16,17 – 25 god. )

Ti si dakle u periodu rane adolescencije!

Da ponovimo:

Pubertet – podrazumeva promene tela

Adolescencija – podrazumeva psihičke promene

 

Verovatno si čula/čuo da odrasli kažu kako je taj period adolescencije u kome se nalaziš prilično buran. Pogledaj šemu koja sledi kako bi ti bilo jasnije kakve sve promene nastupaju u ovom periodu .

Osećanja (emocije)

U ovom periodu, tvoja osećanja mogu da se smenjuju jako naglo, kao i da menjaju svoju jačinu (npr. mlada osoba je u jednom trenutku „presrećna“ prosto se guši od uzbuđenja, a nedugo zatim može biti strašno besna i viče, lupa vratima). Vezano za ovo, ponekad može da ti bude jako teško da kontrolišeš svoja osećanja ili pak teško da ih pokažeš drugima, posebno ako su te od malena učili da nije baš dobro da otvoreno pokazuješ osećanja, naročito ako si dečak. Ne može se reći da je takvo učenje ispravno, ali je u vaspitanju dece kod nas jako često.

Od osećanja koje se smatraju dosta izraženim kod mladih osoba, kao što su stid, potištenost, nesigurnost i sl.,  izdvojiću:

–          Strah –   potpuno razumljivo, u ovom periodu susrećeš sa različitim promenama i zahtevima koje ti upućuju ljudi oko tebe, ali i ti  sam/sama sebi. Puno se očekuje od tebe, a sve manje možeš da se igraš, što si često činio/činila kao dete i što ti je pomagalo da lakše prođeš kroz događaje koji su te opterećivali. U situacijama koje mladalački period donosi, a koje bude neizvesnost, prirodno je da osećaš strah, ali je pitanje kako taj strah doživljavaš. Mlada osoba obično ne misli da je strah neki pozitivan signal  koji nas upozorava da treba da budemo uporniji, da se borimo, što strah zapravo jeste. O strahu se obično razmišlja prilično negativno, kao nešto što nam smeta, što je nepoželjno, što treba da sakrijemo da niko drugi, posebno drugari, ne primeti da se bojimo. Kada prikrivamo strahove gubimo puno energije, a to ne rešava naše probleme već ponekad podstiče nove.

–          Bes – i ovo osećanje je potpuno očekivano. Uvek se javlja u situacijama kada postoji neka prepreka da ostvariš nešto što želiš ili što ti je potrebno. Period adolescencije je obično prepun takvih situacija. Kao mlada osoba, verovatno toliko toga imaš na umu i želiš, a puno je prepreka zbog kojih to ne možeš uvek da ostvariš. Ukoliko se bes ne doživljava i ne ispoljava kako treba, može se javiti nešto što se zove agresivno ponašanje i to na tri načina :

1.tako što bes usmerimo prema predmetima (onda lomimo, kvarimo, uništavamo…)

2.tako što bes usmerimo prema drugim osobama (onda zapravo činimo nasilje)

3.tako što bes usmerimo prema sebii (onda smo depresivni, okrivljujemo sebe za razne stvari, a neke mlade osobe povređuju svoje telo ili pak razmišljaju da ugroze sebi život).

Možeš lepo da uvidiš da su sva ova tri načina ispoljavanja besa jako štetna za tebe i osim što mogu da te povrede, mogu da ti donesu puno novih problema i da pogoršaju one koje već imaš.

–          Ljubav – u periodu adolescencije se običnu javljaju prva razmišljanja o ljubavi. Mlada osoba oseća ljubav prema bliskim osobama  (roditeljima, braći i sestrama, prijateljima…), ali se dešava da se ona ne ispoljava kroz nežnosti, brigu i pažnju, kako se to obično u našem društvu očekuje, već bude maskirana raznim drugim osećanjima i ponašanjima, ponekad čak i osećanjem besa. U ovom periodu je posebno prisutna težnja za ljubavlju prema partneru, odnosno težnja mlade osobe da stupi u partnersku vezu sa momkom ili devojkom. Dešava se da tu težnju za ljubavlju mlada osoba pomeša sa zaljubljenošću, uzbuđenjem, željom da je drugi prihvate ili pak željom za seksualnim iskustvima. U periodu adolescencije se ovo osećanje ljubavi ustaljuje i oblikuje.

Kada je reč o osećanjima, važno je da nađeš način da svoja osećanja ne gomilaš u sebi, već da ih prihvatiš i iskažeš, ali tako da to ne povređuje ni tebe niti ljude oko tebe.

Mišljenje

U periodu adolescencije polako razvijaš mišljenje na nivou odrasle osobe. To znači da imaš sposobnost da povezuješ stvari,  rešavaš zamišljene probleme, uvidjaš odnose, izvlačiš zaključke… Ono što ti ipak još predstoji da naučiš jeste da je za rešavanje problema u životu osim inteligencije (ili pameti, što bi naš narod rekao) potrebno iskustvo, zatim da umeš da iskazuješ i kontrolišeš osećanja, kao i to da umeš da gradiš odnose sa drugim ljudima koji podrazumevaju odgovornost i brigu, a to se uči tokom godina i uz strpljenje.

Seksualnost

Kao što sam naglasila, adolescencija je usko povezana sa periodom puberteta, odnosno naglim telesnim, pre svega seksualnim sazrevanjem mlade osobe. Seksualnost je tema koja zaista mnogo zaokuplja mladu osobu i sasvim je prirodno da tako bude. Kada govorim o seksualnosti, ne mislim samo na želju da mlada osoba doživi seksualna iskustva i da istraži sopstveno telo. Od toga kako ta mlada osoba prođe kroz period burnog razvoja seksualnosti i kako prihvati tu svoju seksualnost dosta zavisi i kakva će ličnost biti u kasnijem periodu. Ima mladih osoba koje potiskuju svoju seksualnost i na neki način je se boje, a ima i onih koji je previše iskazuju i na račun seksualnosti privlače pažnju drugih i grade odnose sa drugima. Složićeš se da nijedna od ovih krajnosti nije dobra. Seksualnost je važan deo tebe kao osobe i odnosa sa momcima/devojkama, ali naravno da nije jedini. Seksualnost nije „nešto sramotno“ i „zabranjeno voće“, već najprirodnija pojava, ali u slučaju koje treba da uvek imaš na umu da treba da poštuješ i sebe i druge osobe.

Odnos prema autoritetu/odraslima

U periodu adolescencije sasvim je prirodno da želiš da se na neki način otrgneš kontroli odrasllih osoba u tvom okruženju – roditelja, nastavnika i svih ostalih koji ti „govore šta da radiš“. Ovo je sasvim očekivano s obzirom da želiš da odrasteš i upravo pokažeš okruženju da si i ti sada „velika/veliki“ i da možeš samostalno da odlučuješ o nekim situacijama tvog života. Mlade osobe međutim to ponekad pokazuju na način koji „izluđuje“ odrasle, tako što „kontriraju“ u svemu i odbacuju svaku vrstu pravila i stalno ih testiraju. Svakako je važno da što više vežbaš da samostalno odlučuješ u nekim situacijama kako bi se osećao/osećala odraslo i odgovorno, ali bi trebalo da se potrudiš da razumeš zašto je važno da ipak poštuješ i neka pravila. Kada zaista razumeš čemu neka pravila služe, onda ne osećaš kao da su ona samo „nametnuta od odraslih da bi deci i mladima bilo manje zabavno“ i radije ih poštuješ.

Zavisnost/nezavisnost

Već sam pisala o potrebi mladih da pokažu da su odrasli i da zaista upravljaju bar nekim situacijama u svom životu. Iz te potrebe da budu nezavisne i samostalne, dešava se da mlade osobe često odbacuju sve što im se nameće i ograničava ih. Međutim, ako je neko nezavistan, to podrazumeva i odgovornost, neizvesnost, rizik da će ponekad da donese kako dobre, tako i neke vrlo loše odluke. Kada se to desi, onda mlada osoba mora to da podnese, da izađe na kraj sa tim, a to nije lako. Iz tog razloga može da se desi da se i ti ponekad kao mlada osoba suprotstavljaš odraslima, želiš da sam/sama odlučuješ a onda u drugoj situaciji imaš potrebu da te odrasle osobe od poverenja razumeju, da te zaštite, da pokažu nežnost i brigu i da sve bude lepo i sigurno kao kad si bio/bila mali/mala. Ovo je potpuno prirodna i očekivana pojava i mlada osoba ne bi trebalo da se stidi i da se opire želji da bude zaštićena i zbrinuta, ali svakako treba da uči da se izbori sa posledicama nekih loših odluka.

Odnos prema vršnjacima

Pomenula sam već da mlada osoba želi da bude samostalna i ne želi da odrasli utiču na nju.  Problem je u tome što ista ta mlada osoba ne razmišlja na isti način o uticaju vršnjaka i da li je taj uticaj dobar ili loš. Iako smo rekli da je mlada osoba sposobna da razmišlja kao odrasla, desi se da ideje vršnjaka prihvata bez da razmišlja kakve posledice to može da ima. To je svakako znak da proces sazrevanja mlade osobe nije završen. U svakom slučaju, odnos prema vršnjacima je izuzetno važan. Mlada osoba traži da bude prihvaćena, da je razume neko ko joj je sličan, da izgradi čvršće prijateljske odnose, a druženje sa vršnjacima to omogućava. Sa druge strane, postoje situacije kada drugari samo naizgled prihvate mladu osobu i postavljaju joj uslove (“ako se napiješ/probaš drogu onda si faca”, “ako nam se pridružiš u uništavanju parka onda si cool lik”  i td.). Sigurna sam da ćeš razumeti da je to veoma različito od prijateljstva. Od tebe zavisi koliko ćeš zaista biti samostalna/samostalan, a koliko ćeš dopustiti da te neko “vodi kao ovcu”.

Slika o sebi

Sve o čemu smo govorili u ostalim odeljcima je izuzetno važno za mladu osobu i za sliku koju će imati o sebi. Upravo u ovom periodu se formira odgovor na pitanje “Ko sam ja?”. Ako je mlada osoba nesigurna, može se desiti da o sebi misli veoma loše, da vidi puno svojih mana, a ne vidi neke dobre osobine. Može se desiti pak, da zato što je nesigurna, mlada osoba to prikriva i počinje da precenjuje sebe, misli da je naj, naj u svemu. To svakako nije prava slika i stvara probleme u životu. Najbolje je kada mlada osoba realno vidi koje vrline ima i koliko je zapravo voljena i važna drugima, a kada je sa druge strane zna koje su njene loše strane. Ako i ti tako razmišljaš, onda ćeš razviti nešto što se zove samopouzdanje (sigurnost u sebe)  koje ti je potrebno da postižeš uspehe u životu.

Iz svega što sam navela, možeš da uočiš da je pred tobom, kao i svim ostalim mladim osobama,  puno teških zadataka koje moraš proći da bi postao/postala zrela odrasla osoba. Uz to, sigurno imaš i puno konkretnih briga:  škola, prijatelji, roditelji, činjenica da se osećaju drugačiji, da su ljuti, da ne znaš šta da radiš sa osećanjima i kako da ih pokažeš, da ne ispunjavaš svoja očekivanja kao ni očekivanja svojih roditelja, telo i seksualnost…. Iako sve ovo može puno da te zbunjuje i da ti stvara teškoće i probleme, ti se možeš izboriti sa svim ovim, ali da se svakako pobrineš i da uživaš, zabavljaš se i napreduješ, a ne nazaduješ!