Opasnosti interneta za decu i mlade

  

Iskreno verujem da ti nije baš zabavno da slušaš i čitaš o raznim opasnostima uključujući i opasnosti koje vrebaju na internetu, a takođe možda i misliš da si o tim opasnostima dosta toga već čuo/čula. Ipak, zaista bih želela da iskoristim ovu priliku da od brojnih rizika i opasnosti koje postoje izdvojim nekoliko najčešćih i podsetim te na njih, čisto da ih imaš u vidu i iskoristiš snagu svog mišljenja da se čuvaš i donosiš mudre odluke.

– Jedna od najčešćih aktivnosti mladih na internetu jeste online komunikacija koja služi da bi se stekla poznanstva, prijateljstva, razmenila mišljenja i sl. Najopasnije zloupotrebe vezane za ovu aktivnost su sledeće:

Delovanje “online predatora” odnosno “grabljivaca”online predatori su osobe koje maksimalno koriste mogućnost da na internetu budu anonimni ili da se lažno predstave kako bi uspostavili online odnos sa detetom ili mladom osobom i na neki način ih zloupotrebili. Predatori deluju tako što veoma postepeno privlače pažnju mlade osobe i njenu naklonost predstavljajući se kao neko ko je pun pažnje, srdačan, ljubazan, razume njihove probleme… Oni vrlo brzo shvataju šta je mladoj osobi važno i na neki način nude rešenja za njene probleme (utehu, razumevanje, privlačnu poslovnu ponudu, mogućnost lake zarade, mogućnost odlaska iz zemlje…) Nakon toga, takođe veoma postepeno, navode mladu osobu na razgovor o temama koje su predatorima i bile cilj kada su stupili u kontakt sa njom, a uglavnom je svrha neki vid seksualnog zadovoljenja. U težim slučajevima, online predatori uspevaju da dete ili mladu osobu nagovore na  lični sastanak “uživo”, što zaista može da se završi veoma loše po mladu osobu i može da ima posledice čak i u vidu toga da ta mlada osoba postane žrtva trgovine ljudima ili da bude seksualno ili na neki drugi jednako strašan način zloupotrebljena.

Zadiranje u privatnost – ovaj način zloupotrebe koristi se kako bi se od deteta ili mlade osobe izvukle privatne informacije. Najčešća pitanja koja se postavljaju tiču se uzrasta, pola, mesta stanovanja i adrese, broja telefona, informacija o tome ko su roditelji, gde rade, kada nisu kod kuće i sl. Ako otkriju te informacije, deca i mladi mogu sebe da dovedu u direktnu opasnost od raznih oblika iskorišćavanja. Postoje i sajtovi koji prilikom registracije ili prilikom popunjavanja anketa zahtevaju privatne informacije što takođe predstavlja zadiranje u privatnost te u vezi toga treba biti jako oprezan.

Izloženost vršenju nasilja preko interneta – cyber bullying – Bullying je pojam koji označava nasilništvo, maltretiranja, zastrašivanja i zlostavljanje deteta ili mlade osobe od strane drugih osoba, uglavnom vršnjaka. Ovakvo nasilje se manifestuje kroz više oblika: fizički, emocionalni, verbalni, seksualni ili takozvani elektronski oblik- cyber bullying. Posljednje navedeni oblik koristi upravo internet tj. društvene mreže, forume i sl. kako bi se neka osoba zastrašila, maltretirala… Ovaj način nasilništva širi se velikom brzinom, u skladu sa širenjem interneta i povećanjem vremena njegovog korišćenja. .

Krađa identiteta – Primećeno je da se dešava da neka osoba, zapravo zlostavljač, koristi podatke neke druge osobe kako bi se lažno predstavila i širila neistine, lažne priče, povredila osećanja ili omalovažila, ismejala drugu osobu, ponekad baš onu čije podatke koristi. Za ovakvu vrstu aktivnosti, zlostavljač može da koristi i popularne blogove (internet dnevnike) na kojim piše neke tekstove u ime osobe čiji je identitet “pozajmio” ili pak neki vid alata za komunikaciju (društvene mreže, forume i sl.).

– Još jedan čest razlog zašto koristimo internet jeste i surfovanje odnosno pretraživanje sadržaja na internetu. Vezano za ovu aktivnost, jasno je da je internet nezamenljivi izvor informacija i znanja i divna biblioteka, ali je ujedno i izvor sadržaja koje su u potpunosti neprimereni i neadekvatni za decu i mlade ljude.

Primeri takvih materijala su sledeći:

Nasilni sadržaji i sadržaji podsticanja mržnje – danas je poznato da su deca izložena mnogobrojnm sadržajima u kojima se prikazuje nasilje (filmovi, igrice…) Tu spada i ogromna količina internet sadržaja usmerenih na nasilje počevši od sajtova koji promovišu šale na račun nasilja pa do sajtova isključivo posvećenih načinima mučenja drugih, prikazima zlostavljanja ljudi i životinja i sl. Primećeno je da su neki od  takvih sajtova gde su prikazani realni snimci tuče, ubistava, odsecanja delova tela i sl. izuzetno poularni među mladima. Uz nasilje, široko su dostupni i sadržaji koji podstiču i šire mržnju i netrpeljivost prema nekim grupama ljudi. Čak i sadržaji koji za cilj imaju ismevanje i deluju kao bezopasne šale mogu loše da utiču na razvoj mladih osoba i njihovih stavova. Poznato je da ljudi, posebno deca i mladi, veoma lako počinju da ispoljavaju nasilje u ponašanju ukoliko od toga imaju koristi ili se zbog toga osećaju prihvaćeno i posebno.

Pornografski sadržaji – pornografski sadržaji su danas izuzetno rašireni na internetu i stalno se nalaze novi načini kako da se takav sadržaj nametne korisnicima. Sve ovo čini da na pornogrofaske sadržaje (slike, klipove, reklame…) nailazimo i kad ih uopšte ne tražimo pa su oni dostupni i deci. U tekstu o potrebama koje zadovoljavamo putem interneta, već sam pisala o tome da preko pornografskih sadržaja deca i mladi stiču izuzetno iskrivljenu sliku seksualnosti. Ukoliko se seksulanost poistoveti sa pornografijom, šteta za ličnost i odnose sa drugim ljudima, posebno sa partnerima, može biti značajna.

Sadržaji koji šire netačne informacija – Poznato da je internet slobodan medij na kome mnogi ljudi mogu pisati i prikazivati šta žele i zato ne možemo biti zaista sigurni da li je neka objavljena informacija zaista tačna ili nije. Navedeni problem postaje još veći kada su u pitanju deca i mladi kod kojih kritičko mišljenje još uvek nije potpuno razvijeno. Ljudi će često poveravoti u nešto što je prikazano kao dovoljno upečatljivo, nebitno da li je to baš logično ili nije.

Online kockanje i klađenje
web sadržaji za kockanje i online klađenje su izuzetno opasni i rizični za mlade, ali su istovremeno sve popularniji i učestaliji. Online klađenje nema ograničenja u smislu da li je osoba koja koristi uslugu punoletna ili ne. Isto važi i za kockanje i slične sadržaje igara za novac, gde se može desiti da neki mladi ljudi zloupotrebe kartice svojih roditelja sa kojih ostavljaju podatke. Sigurna sam da razumeš kakvu štetu i problem to može izazvati jednoj porodici i samoj mladoj osobi.

Neželjena elektronska pošta (SPAM) – Kažu da većinu današnje pošte u svetu čini spam (neželjena pošta). Manje problematične su poruke koje razni spam filteri mogu automatski da očiste ili one koje u svom naslovu vrlo jasno daju do znanja o kakvom se sadržaju radi. Ipak, uvek ima poruka koje bez obzira na filtere stignu do korisnika i nametnu svoje sadržaje (npr. pornografske slike, nasilni sadržaji, mamac za davanje novca i sl). Šteta je dovoljno velika ako uspeju da negativno utiču makar na jednu mladu osobu.

– Kao posledica svega što si prethodno mogla/mogao da pročitaš u ovom tekstu, javljaju se još tri značajne opasnosti. Te opasnosti su vezane za razvijanje određenih novih karakteristika mlade osobe koja veliki deo svog vremena u toku dana posvećuje korišćenju interneta bilo za online komunikaciju, bilo za surfovanje:

Otuđenost od društva – postoji veliki rizik da komunikacija putem interneta zameni „pravu“ komunikaciju licem u lice. U tom slučaju, mlada osoba se sve slabije snalazi u stvarnom svetu, teže rešava probleme koje može da ima (škola, ljubavni problemi, konflikti…),  ima sve manje zaista bliskih ljudi oko sebe,  polako se isključuje iz svakodnevnih dešavanja vezanih za ljude oko sebe i sl. Nadam se da razumeš koliko ovo može biti štetno za razvoj jedne ličnosti koja, da bi bila potpuno zrela, treba da ima sposobnost da zrelo razmišlja i rešava problem, da prepoznaje i primereno kontroliše i ispoljava svoja osećanja i ume da se uživi u osećanja drugih, kao i da gradi čvrste odnose sa drugim ljudima i ume da pokaže odgovornost za druge.

Površnost u razmišljanju – već sam naglasila da na internetu možemo naći skoro sve što nas zanima. Problem je što kada je izbor toliki, postoji opasnost da naše saznanje počne da napreduje u širinu, ali ne i u dubinu. Zbog prevelikog broja informacija, mi samo na brzinu gutamo ono što uočimo, ali se ne udubljujemo previše, već prelazimo na sledeće novo, pa na sledeće i tako redom. Onda počnemo da se zadovoljavamo time da o raznim stvarima znamo po nešto, ali ni o čemu skoro sve. To nas, nažalost, vodi u površnost, a samim tim i u zastoj u razvoju mišljenja i inteligencije.

Zavisnost od interneta – ukoliko postepeno želja za korišćenjem interneta počne da kontroliše nas, a ne mi nju, možemo reći da se razvila jedna od novijih bolesti zavisnosti – zavisnost od interneta. Poslednjih godina broj osoba koje imaju problem sa ovom zavisnošću izuzetno brzo raste. Iako ovakva vrsta zavisnosti ne uništava zdravlje u toj meri kao narkomanija i alkoholizam i ne uništava porodicu finansijski kao kockanje, čim nečemu više ne možemo da se odupremo to vremenom počinje da uništava i lični i profesionalni život.
 

Na ovoj web stranici https://sites.google.com/site/ucenicadilamelic/radovi-iz-racunarstva-i-informatike/opasnosti-na-internetu pročitaj šta jedna od tvojih vršnjakinja ima da kaže o opasnostima interneta, a ovaj priručnik http://www.sigurnostdjece.com/prirucnik/ može pomoći i tebi i tvojim roditeljima da učvrstite svoja znanja o bezbednom korišćenju interneta.

Na kraju ću samo još jednom da naglasim – poštuj svoje lične granice, ali obavezno i tuđe, budi umerena/umeren u korišćenju interneta i razvijaj i upotrebljavaj svoje kritičko mišljenje i zaista ćeš uživati u blagodetima interneta

O potrebama koje zadovoljavamo putem interneta

Kada bi te neko upitao: „Zašto koristiš internet?“, šta bi ti odgovorio/odgovorila? Moguće je da bi neki od odgovora bili: igram online igrice, „chatujem“ sa raznim ljudima, gledam i „skidam“ filmove, brže pratim sport, nove članke ili druge stvari koje me interesuju, lako nađem neke sadržaje koji mi trebaju za školu…

Uvek kada nas neko upita zašto nešto radimo mi upravo navedemo slične, najočiglednije razloge. Međutim, ljudi nisu baš  tako jednostavni kao što njihovi odgovori ponekad deluju. Osim tih površnih razloga, čovek često u određenim aktivnostima zadovoljava i neke malo dublje, psihološke potrebe.

Kao što je pisano u tekstu o adolescenciji, to je period kada postanu važne mnoge potrebe koje su ranije bile slabije izražene, ili koje ranije nisu ni postojale. Bez obzira što mi ne razmišljamo baš često o tome, internet nam ponekad služi da zadovoljimo upravo te neke dublje nove potrebe, i to na brži i pristupačniji, ali, nažalost, ne uvek i na bolji način.

Koje su to psihološke potrebe koje su kod mladih često izražene? Kako se to one mogu zadovoljiti na internetu i zašto se ponekad radije zadovoljavaju na taj način nego u odnosima „uživo“?

–          Potreba da budemo prihvaćeni

Svako želi da bude prihvaćen u porodici, u društvu, na poslu, da ga drugi razumeju i cene i vole upravo takvog kakav jeste. Ipak, nadam se da ćeš se složiti da nemamo uvek utisak da smo baš u potpunosti prihvaćeni. Kad smo deca ili mladi, roditelji ili nastavnici nas kritikuju, opominju, kažu da treba da se ponašamo drugačije, bolje… Ponekad nam i drugari postavljaju razne uslove, možda nam se i podsmevaju zbog nečega i sl. To na nas onda može da deluje tako da doživljavamo kao da svi žele da mi budemo neko drugi, da nismo baš onakvi kako drugi očekuju da treba da budemo, počinjemo da osećamo da nismo baš zadovoljni sobom… Na internetu deluje da je ponekad jednostavnije da zadovoljimo ovu potrebu. Začas ćemo naći mnoge ljude za koje mislimo da su slični nama, sa kojima ćemo razmenjivati ideje, a ako nam se ne dopadnu, veoma lako možemo pronaći druge… Ako nam neko popuje, izbeći ćemo ga. Na internetu možemo da biramo kakvim ćemo ljudima da se okružimo. Ili bar mi mislimo da je tako.

Ono što je posebno zavodljivo jeste i mogućnost da predstavimo sebe drugačije, ne onako kakvi smo stvarno, već na malo „našminkaniji“ način, ponekad to čak ne radimo namerno već u silnoj želji da se nekome dopadnemo i da nas neko prihvati mi „malo menjamo“ istinu. Zapravo, pokušavamo da uradimo razne stvari da bismo se nekome tamo dopali, da pomisli da smo „cool“, das mo “vredni pažnje”.

Kada ovo pročitaš, sigurna sam da razumeš da ovo nije pravi put da nas neko zaista prihvati, samo deluje jednostavno i lako, ali nažalost, neće ništa zaista promeniti u nama, unutra. Iako deluje izlizano, ona ideja vodilja da treba da pokušaš da zaista budeš zadovoljna/zadovoljna sobom i da stvarno poštuješ sebe je zaista važna. Tek tada možeš da imaš prave, duboke odnose i sa drugim ljudima.

–          Potreba za kontrolom

Na internetu smo kao bogovi, ili to bar nama tako deluje. Možemo da kontrolišemo sve, možemo da kreiramo svet kakav želimo, da se predstavimo kako god želimo, čak da vodimo i drugi život, možemo da biramo i „odbacujemo“ ljude kako god nama odgovara, da konačno izbegnemo da nam neko drugi određuje šta da radimo… Deluje veoma privlačno, zar ne? Ipak, postoji jedan problem: sve je to nije stvarno, a pri tome je veoma moguće da neko jedva čeka da iskoristi našu naivnost. Pravu kontrolu nad svojim životom možeš da imaš samo kad zaista misliš svojom glavom i pokažeš da si odgovoran/odgovoran! Kontrolu ne pokazujemo tako što „bežimo“ tamo gde život samo deluje jednostavnije i odlučimo da uvek slepo poverujemo nekome ko nam laska i „misli“ divne stvari o nama.

–          Potreba za zabavom

Potreba da se relaksiraš i zabaviš je sasvim razumljiva, a internet pruža nebrojene mogućnosti za to. Neću o ovome puno pisati, ti o zabavi svakako znaš neuporedivo više od mene. Osvrnuću se samo na stanje dosade ili „smorenosti“. Internet ne bi trebalo da bude glavni lek protiv dosade. Imam običaj da kažem da maštovitim ljudima nikada nije dosadno. Neka korišćenje interneta bude samo jedan od načina kako ćeš da zagolicaš i probudiš svoj nervni sistem, zabaviš se. I ponovo se seti kontrole, poenta je da ti kontrolišeš meru zabave kako bi zaista uživao/uživala, a ne da želja za zabavom, posebno na internetu, kontroliše tebe.

–          Potreba za komunikacijom, druženjem

Kada se osećaš usamljeno, ili jednostavno želiš da sa nekim popričaš, bilo o čemu, o nekim neobaveznim stvarima ili konkretnoj temi, internet može biti korisno mesto za to. Kada je reč o diskusijama na konkretnu temu, mogu samo da kažem: živeli forumi! Danas na forumima možeš naći sve što te zanima i možeš da sa ljudima razmeniš mišljenja i sumnje. Takođe, putem interneta možeš sklopiti poznanstva, pa možda i prijateljstva, uvežbavati komunikaciju na nekom stranom jeziku i sl. I opet jedno „ali“granica je i ovde potrebna. Često se dešava da komunikacija i druženje na internetu budu samo površni i svakako nisu nešto što ljude ispunjava. Internet ne može da zameni pravo druženje licem u lice, imaj to u vidu!

–          Potreba za saznanjem

Zadovoljavanje ove potrebe je jedna od glavnih prednosti interneta. Na internetu možeš da nađeš sve što te zanima, iz različitih izvora, na različitim jezicima, prilagođeno različitim ljudima i uzrastima. Internet je divna biblioteka. Mladi ljudi, uglavnom, ne počinju da koriste internet iz ovog razloga, ali bilo bi lepo da naviknu da ga koriste i zbog toga. Naravno, i ovde imamo “ali” – može da se desi da zbog previše informacija nismo sigurni u šta da verujemo. Zato treba da vežbaš da razvijaš kritičko mišljenje, to jest da se uvek trudiš da razmišljaš da li je to što čitaš zaista istina i kako to da proveriš. Još jedan nedostatak jeste ponekad to što ta ogromna količina i bombardovanost informacijama utiče da se ne udubljujemo previše i da naša saznanja ostanu samo površna. I tu je rešenje da ne zaboraviš ono što si sjajno radio/radila kao dete, a to je da se stalno pitaš: „A zašto je to tako?“

–          Potreba za ispoljavanjem i istraživanjem seksualnosti

I sama/sam znaš i osećaš da se seksualnost, a i radoznalost koja ide uz to, budi u periodu adolescencije. Internet je divno mesto gde veoma brzo i lako možeš da dobiješ sve informacije o seksualnosti, odnosima, kontracepciji i razne druge korisne informacije vezane za ovu temu. Ovo je posebeno pogodno za one koji se ustručavaju da o tome pitaju odrasle. Osim informisanja, mladi ljudi na internetu u online odnosima razmenjuju mišljenja o seksualnosti i sebe predstavljaju između ostalog i na seksualan način, što je potpuno razumljiva težnja. I ovde sledi “ali” – osim velike opasnosti od seksualne zloupotrebe na internetu, još jedna opasnost jeste i to da mladi mogu da pogrešno dožive seksualnost kao nešto što je vulgarno, agresivno, što ponižava neku od uključenih strana (uglavnom žensku osobu), a sve to zbog pornografskih sadržaja koji preplavljuju internet i koji su veoma lako dostupni. Treba da znaš da seksualnost nije isto što i pornografija i da od početka naučiš da poštuješ sebe i svoje telo.

Ovde sam nabrojala samo neke od potreba koje se mogu odnositi na tebe i tvoje vršnjake. Kad malo više razmisliš o svojim potrebama i kada ih razumeš, moći ćeš bolje da upravljaš sobom, a tako ćeš se bolje sačuvati od raznih opasnosti, o kojima ću već detaljnije pisati. Za kraj upamti: umerenost je važna, tvoje granice su važne, postavi ih, čuvaj ih i imaj kontrolu nad sobom, tako je manja šansa da će te drugi kontrolisati.

Zaštita na internetu – neke važne pouke

     

1. Kada se tokom aktivnosti na internetu desi nešto što ti ne prija, zbog čega osećaš nelagodnost, nešto što u tebi budi sumnjuodmah reci nekoj odrasloj osobi od poverenja (najbolje roditelju)!

2. Nasilje je sve ono što prelazi naše granice, a druga osoba sa tim nastavlja i nakon što damo do znanja da nam to ne prija. Nasilje odmah prijavi!

3. Podatke o sebi i tvojim bliskim osobama (adresu, broj telefona, identifikacione brojeve, brojeve računa i sl.) ne ostavljaj bez konsultacije i dozvole neke odrasle osobe od poverenja (najbolje roditelja)!

4. Uvek imaj na umu da možda prikazani identitet osobe sa kojom komuniciraš nije realan i da informacije koje dobijaš nisu istinite, koliko god ti se ta osoba dopala.

5. Ako dođe do ličnog upoznavanja, na sastanak NIKAKO ne idi sam/sama, uvek povedi neko veće društvo ili neku odraslu osobu u koju imaš poverenje. Obavezno obavesti odrasle gde i sa kim ideš!

6. Ni na koji način ne učestvuj u ugrožavanju drugih na internetu, ponašaj se u skladu  sa internet bon-tonom!

7. Rečenica “Pa sigurno neće baš meni da se desi” definitivno NE VAŽI!

8. Samo razmišljaj, to te čini odraslom osobom i stavlja kontrolu u tvoje, a ne tuđe ruke!

 

  • Primena ovih mera opreza ne čini te kukavicom, već pokazuje tvoju inteligenciju, odgovornost i zrelost!

  • Zašto bi zbog nepromišljenosti dozvolio/dozvolila drugima da upravljaju tobom?

Adolescencija: osnovna obeležja

Sigurna sam da si do sada čuo/čula za reč adolescent. Namera mi je da te samo kratko upoznam sa nekim osnovnim obeležjima perioda adolescencije, koji je ponekad prilično zbunjujuć kako za tebe, tako i za tvoju okolinu. Mislim da je važno da ovo znaš zato što na neki način i to kako se ponašamo na internetu i šta želimo da nam aktivnosti na internetu pruže zavisi od toga ko smo i u kom se uzrasnom dobu nalazimo. Kada naučiš više o tome koje potrebe obično imaju mlade osobe i odakle one potiču, u nekom od narednih članaka pročitaćeš i kako se neke od tih potreba zadovoljavaju na internetu.

–          Šta je adolescencija, a šta pubertet?

—Kada kažemo pubertet, mislimo na sve one biološke promene koje se javljaju oko ili nakon tvoje 10. godine života i koji se završava kada tvoje telo postigne punu polnu zrelost i stekne mogućnost da se razmnožava. Dakle, pubertet podrazumeva sve one promene na tvom telu i unutar tvog tela koje znače da odrastaš i koje ponekad mogu da te raduju, a ponekad da te zbunjuju i opterećuju (rast dlačica na određenim mestima na telu, kod devojčica rast grudi i pojava menstruacije, povećanje mišićne mase, povećanje količine masnog tkiva, pojačano interesovanje za seksualne sadržaje, promena glasa posebno kod dečaka…)

—Adolescenciju obeležavaju psihičke promene, dakle promene unutar tvoje ličnosti, koje prate razvoj tvog tela u pubertetu i nakon njega. Adolescencija započinje početkom puberteta, ali traje i nakon što se pubertet završi. Adolescencija završava onda kada na neki način postanemo odrasle osobe koje znaju ko su, šta žele, koje su samostalne i sl.

                                – rana adolescencija (11,12 – 16, 17 god.)

                                – kasna adolescencija (16,17 – 25 god. )

Ti si dakle u periodu rane adolescencije!

Da ponovimo:

Pubertet – podrazumeva promene tela

Adolescencija – podrazumeva psihičke promene

 

Verovatno si čula/čuo da odrasli kažu kako je taj period adolescencije u kome se nalaziš prilično buran. Pogledaj šemu koja sledi kako bi ti bilo jasnije kakve sve promene nastupaju u ovom periodu .

Osećanja (emocije)

U ovom periodu, tvoja osećanja mogu da se smenjuju jako naglo, kao i da menjaju svoju jačinu (npr. mlada osoba je u jednom trenutku „presrećna“ prosto se guši od uzbuđenja, a nedugo zatim može biti strašno besna i viče, lupa vratima). Vezano za ovo, ponekad može da ti bude jako teško da kontrolišeš svoja osećanja ili pak teško da ih pokažeš drugima, posebno ako su te od malena učili da nije baš dobro da otvoreno pokazuješ osećanja, naročito ako si dečak. Ne može se reći da je takvo učenje ispravno, ali je u vaspitanju dece kod nas jako često.

Od osećanja koje se smatraju dosta izraženim kod mladih osoba, kao što su stid, potištenost, nesigurnost i sl.,  izdvojiću:

–          Strah –   potpuno razumljivo, u ovom periodu susrećeš sa različitim promenama i zahtevima koje ti upućuju ljudi oko tebe, ali i ti  sam/sama sebi. Puno se očekuje od tebe, a sve manje možeš da se igraš, što si često činio/činila kao dete i što ti je pomagalo da lakše prođeš kroz događaje koji su te opterećivali. U situacijama koje mladalački period donosi, a koje bude neizvesnost, prirodno je da osećaš strah, ali je pitanje kako taj strah doživljavaš. Mlada osoba obično ne misli da je strah neki pozitivan signal  koji nas upozorava da treba da budemo uporniji, da se borimo, što strah zapravo jeste. O strahu se obično razmišlja prilično negativno, kao nešto što nam smeta, što je nepoželjno, što treba da sakrijemo da niko drugi, posebno drugari, ne primeti da se bojimo. Kada prikrivamo strahove gubimo puno energije, a to ne rešava naše probleme već ponekad podstiče nove.

–          Bes – i ovo osećanje je potpuno očekivano. Uvek se javlja u situacijama kada postoji neka prepreka da ostvariš nešto što želiš ili što ti je potrebno. Period adolescencije je obično prepun takvih situacija. Kao mlada osoba, verovatno toliko toga imaš na umu i želiš, a puno je prepreka zbog kojih to ne možeš uvek da ostvariš. Ukoliko se bes ne doživljava i ne ispoljava kako treba, može se javiti nešto što se zove agresivno ponašanje i to na tri načina :

1.tako što bes usmerimo prema predmetima (onda lomimo, kvarimo, uništavamo…)

2.tako što bes usmerimo prema drugim osobama (onda zapravo činimo nasilje)

3.tako što bes usmerimo prema sebii (onda smo depresivni, okrivljujemo sebe za razne stvari, a neke mlade osobe povređuju svoje telo ili pak razmišljaju da ugroze sebi život).

Možeš lepo da uvidiš da su sva ova tri načina ispoljavanja besa jako štetna za tebe i osim što mogu da te povrede, mogu da ti donesu puno novih problema i da pogoršaju one koje već imaš.

–          Ljubav – u periodu adolescencije se običnu javljaju prva razmišljanja o ljubavi. Mlada osoba oseća ljubav prema bliskim osobama  (roditeljima, braći i sestrama, prijateljima…), ali se dešava da se ona ne ispoljava kroz nežnosti, brigu i pažnju, kako se to obično u našem društvu očekuje, već bude maskirana raznim drugim osećanjima i ponašanjima, ponekad čak i osećanjem besa. U ovom periodu je posebno prisutna težnja za ljubavlju prema partneru, odnosno težnja mlade osobe da stupi u partnersku vezu sa momkom ili devojkom. Dešava se da tu težnju za ljubavlju mlada osoba pomeša sa zaljubljenošću, uzbuđenjem, željom da je drugi prihvate ili pak željom za seksualnim iskustvima. U periodu adolescencije se ovo osećanje ljubavi ustaljuje i oblikuje.

Kada je reč o osećanjima, važno je da nađeš način da svoja osećanja ne gomilaš u sebi, već da ih prihvatiš i iskažeš, ali tako da to ne povređuje ni tebe niti ljude oko tebe.

Mišljenje

U periodu adolescencije polako razvijaš mišljenje na nivou odrasle osobe. To znači da imaš sposobnost da povezuješ stvari,  rešavaš zamišljene probleme, uvidjaš odnose, izvlačiš zaključke… Ono što ti ipak još predstoji da naučiš jeste da je za rešavanje problema u životu osim inteligencije (ili pameti, što bi naš narod rekao) potrebno iskustvo, zatim da umeš da iskazuješ i kontrolišeš osećanja, kao i to da umeš da gradiš odnose sa drugim ljudima koji podrazumevaju odgovornost i brigu, a to se uči tokom godina i uz strpljenje.

Seksualnost

Kao što sam naglasila, adolescencija je usko povezana sa periodom puberteta, odnosno naglim telesnim, pre svega seksualnim sazrevanjem mlade osobe. Seksualnost je tema koja zaista mnogo zaokuplja mladu osobu i sasvim je prirodno da tako bude. Kada govorim o seksualnosti, ne mislim samo na želju da mlada osoba doživi seksualna iskustva i da istraži sopstveno telo. Od toga kako ta mlada osoba prođe kroz period burnog razvoja seksualnosti i kako prihvati tu svoju seksualnost dosta zavisi i kakva će ličnost biti u kasnijem periodu. Ima mladih osoba koje potiskuju svoju seksualnost i na neki način je se boje, a ima i onih koji je previše iskazuju i na račun seksualnosti privlače pažnju drugih i grade odnose sa drugima. Složićeš se da nijedna od ovih krajnosti nije dobra. Seksualnost je važan deo tebe kao osobe i odnosa sa momcima/devojkama, ali naravno da nije jedini. Seksualnost nije „nešto sramotno“ i „zabranjeno voće“, već najprirodnija pojava, ali u slučaju koje treba da uvek imaš na umu da treba da poštuješ i sebe i druge osobe.

Odnos prema autoritetu/odraslima

U periodu adolescencije sasvim je prirodno da želiš da se na neki način otrgneš kontroli odrasllih osoba u tvom okruženju – roditelja, nastavnika i svih ostalih koji ti „govore šta da radiš“. Ovo je sasvim očekivano s obzirom da želiš da odrasteš i upravo pokažeš okruženju da si i ti sada „velika/veliki“ i da možeš samostalno da odlučuješ o nekim situacijama tvog života. Mlade osobe međutim to ponekad pokazuju na način koji „izluđuje“ odrasle, tako što „kontriraju“ u svemu i odbacuju svaku vrstu pravila i stalno ih testiraju. Svakako je važno da što više vežbaš da samostalno odlučuješ u nekim situacijama kako bi se osećao/osećala odraslo i odgovorno, ali bi trebalo da se potrudiš da razumeš zašto je važno da ipak poštuješ i neka pravila. Kada zaista razumeš čemu neka pravila služe, onda ne osećaš kao da su ona samo „nametnuta od odraslih da bi deci i mladima bilo manje zabavno“ i radije ih poštuješ.

Zavisnost/nezavisnost

Već sam pisala o potrebi mladih da pokažu da su odrasli i da zaista upravljaju bar nekim situacijama u svom životu. Iz te potrebe da budu nezavisne i samostalne, dešava se da mlade osobe često odbacuju sve što im se nameće i ograničava ih. Međutim, ako je neko nezavistan, to podrazumeva i odgovornost, neizvesnost, rizik da će ponekad da donese kako dobre, tako i neke vrlo loše odluke. Kada se to desi, onda mlada osoba mora to da podnese, da izađe na kraj sa tim, a to nije lako. Iz tog razloga može da se desi da se i ti ponekad kao mlada osoba suprotstavljaš odraslima, želiš da sam/sama odlučuješ a onda u drugoj situaciji imaš potrebu da te odrasle osobe od poverenja razumeju, da te zaštite, da pokažu nežnost i brigu i da sve bude lepo i sigurno kao kad si bio/bila mali/mala. Ovo je potpuno prirodna i očekivana pojava i mlada osoba ne bi trebalo da se stidi i da se opire želji da bude zaštićena i zbrinuta, ali svakako treba da uči da se izbori sa posledicama nekih loših odluka.

Odnos prema vršnjacima

Pomenula sam već da mlada osoba želi da bude samostalna i ne želi da odrasli utiču na nju.  Problem je u tome što ista ta mlada osoba ne razmišlja na isti način o uticaju vršnjaka i da li je taj uticaj dobar ili loš. Iako smo rekli da je mlada osoba sposobna da razmišlja kao odrasla, desi se da ideje vršnjaka prihvata bez da razmišlja kakve posledice to može da ima. To je svakako znak da proces sazrevanja mlade osobe nije završen. U svakom slučaju, odnos prema vršnjacima je izuzetno važan. Mlada osoba traži da bude prihvaćena, da je razume neko ko joj je sličan, da izgradi čvršće prijateljske odnose, a druženje sa vršnjacima to omogućava. Sa druge strane, postoje situacije kada drugari samo naizgled prihvate mladu osobu i postavljaju joj uslove (“ako se napiješ/probaš drogu onda si faca”, “ako nam se pridružiš u uništavanju parka onda si cool lik”  i td.). Sigurna sam da ćeš razumeti da je to veoma različito od prijateljstva. Od tebe zavisi koliko ćeš zaista biti samostalna/samostalan, a koliko ćeš dopustiti da te neko “vodi kao ovcu”.

Slika o sebi

Sve o čemu smo govorili u ostalim odeljcima je izuzetno važno za mladu osobu i za sliku koju će imati o sebi. Upravo u ovom periodu se formira odgovor na pitanje “Ko sam ja?”. Ako je mlada osoba nesigurna, može se desiti da o sebi misli veoma loše, da vidi puno svojih mana, a ne vidi neke dobre osobine. Može se desiti pak, da zato što je nesigurna, mlada osoba to prikriva i počinje da precenjuje sebe, misli da je naj, naj u svemu. To svakako nije prava slika i stvara probleme u životu. Najbolje je kada mlada osoba realno vidi koje vrline ima i koliko je zapravo voljena i važna drugima, a kada je sa druge strane zna koje su njene loše strane. Ako i ti tako razmišljaš, onda ćeš razviti nešto što se zove samopouzdanje (sigurnost u sebe)  koje ti je potrebno da postižeš uspehe u životu.

Iz svega što sam navela, možeš da uočiš da je pred tobom, kao i svim ostalim mladim osobama,  puno teških zadataka koje moraš proći da bi postao/postala zrela odrasla osoba. Uz to, sigurno imaš i puno konkretnih briga:  škola, prijatelji, roditelji, činjenica da se osećaju drugačiji, da su ljuti, da ne znaš šta da radiš sa osećanjima i kako da ih pokažeš, da ne ispunjavaš svoja očekivanja kao ni očekivanja svojih roditelja, telo i seksualnost…. Iako sve ovo može puno da te zbunjuje i da ti stvara teškoće i probleme, ti se možeš izboriti sa svim ovim, ali da se svakako pobrineš i da uživaš, zabavljaš se i napreduješ, a ne nazaduješ!

 

Da li su nastavnice/i koje/i „imaju autoritet“ „vrsta u izumiranju“?

Image

Juče mi je n-ta osoba po redu, nakon informacije da radim u prosveti, konkretno u srednjoj školi, postavila isto  pitanje: „Jao, pa kako izlaziš na kraj? Ova današnja deca su mnogo drugačija.“ Nakon takvog pitanja obično slede zapažanja da rad u prosveti nije kao što je nekad bio, da današnja deca nikoga ne poštuju, da je nastavnik nekada bio „bog i batina“ i učenici nisu smeli ni da gledaju nastavnika direktno u oči, a da ne pričamo o raspravljanju sa nastavnikom ili čak fizičkim napadima, uz završnu misao da nastavnice/i danas nemaju  nikakav autoritet.

Ovakve situacije me zaista podstiču na razmišljanje. Šta se zapravo dešava sa autoritetom nastavnika? O kakvim promenama se tu radi pa ljudi imaju utisak da nastavnici „gube autoritet“, a da su učenici sve, uslovno rečeno, razuzdaniji? Ona rečenica „vremena se menjaju“ definitivno stoji, izazovi koji se stavljaju pred svaku narednu generaciju su prilično drugačiji nego što je bilo ranije, a ima se utisak da naši djaci ne izlaze na kraj sa tim izazovima onako kako mi odrasli mislimo da je najadkvetanije, već ispoljavaju najrazličitije oblike ponašanja od kojih na mnoge mi imamo snažne primedbe.

Istini za volju, i izazovi za nastavnice/ke koje „novo vreme“ nosi su takođe veliki, a imam utisak da ni mi nastavnice/i nismo uvek baš neki idealan primer zrelog hvatanja u koštac sa istim tim izazovima. Da bismo to promenili, smatram da najpre moramo prestati da živimo u iluziji da samo zato što smo nastavnice/i imamo neprikosnoven autoritet.

Autoritet se uvek bazira na nekom tipu moći. Problem je u tome što mi pojam moći uvek izjednačavamo sa konceptom MOĆ NAD nekim. Činjenica jeste da mi imamo moć nad učenicima. Tu moć nam omogućavaju zakonski propisi, znanje, iskustvo, sama činjenica da smo predstavnici odraslih … Učenice/i vrlo često imaju potrebu da testiraju granice te moći, što je sasvim očekivano ukoliko iole razumemo period adolescencije. Na nama je da li ćemo uspeti da postavimo i očuvamo te granice i da li će one to učeničko testiranje izdržati. Upravo su te granice osnov našeg autoriteta, a za sopstveni autoritet odgovorna/an je svaka/i nastavnica/ik ponaosob. Svako od nas od momenta kada prvi put uđe u odeljenje pa kroz sve moguće nastavne i nenastavne situacije koje prolazi sa tim odeljenjem, kamenčić po kamenćić, gradi svoj autoritet. Dakle, okanimo se uverenja da nam je on samo po sebi dat! Njegovo građenje zahteva puno truda, posvećenosti, entuzijazma, osmišljavanja različitih strategija… To je ponekad jako iscrpljujući, ali jedini mogući put ukoliko želimo da budemo zaista uspešni u ovom važnom poslu edukovanja mladih ljudi i da uživamo u radu sa svojim đacima. To ćemo postići kada budemo napustili shvatanje moći kao MOĆI NAD nekim. Važno je da moć koju imamo nad svojim đacima demonstriramo kao MOĆ ZA njih i MOĆ SA njima. Ako je naš autoritet zasnovan na takvom shvatanju moći i đaci to osete, verujte oni nemaju nikakav problem sa prihvatanjem takvog tipa autoriteta i poštovanje i saradnja su zagarantovani.

Na kraju, mogu zaključiti da je osnov ove moje priče zapravo istinito narodno zapažanje da se poštovanje teško stiče, a lako gubi, i da, kada je reč o odnosu prema učenicama/cima, ne možemo samo očekivati da se učenice/i dokazuju  pred nama. Svakim svojim postupkom dokazujemo se i mi pred njima, a pre svega nužno je da im pokažemo da svoju moć želimo da iskoristimo jedino sa njima kao partnerima u procesu obostranog razvoja i učenja, kao i za njih u stuacijama kada im je potreban oslonac i naša zaštita, a ne nad njima i u cilju pokazivanja ko je zapravo tu „glavni“ i koga oni „moraju da slušaju da bi nešto postali u životu“.

Motivacija – osnovni pojmovi

Dragi učenici/učenice,

zašto se neki ljudi ponašaju na određen način, na primer zašto majka tuče svoje dete, zašto neka osoba rizikuje svoj život i bavi se demontiranjem bombi, zašto neko teži da bude najbolji učenik u odeljenju i sl? Da biste bolje razumeli druge ljude i ono što ih pokreće na baš određeno ponašanje najpre bi trebalo da razumete šta su to motivi i kako funkcioniše proces motivacije.

Na linku koji sledi možete naći sažetak koji vam može biti podsetnik prilikom učenja o motivima i koji sadrži kratka objašnjenja osnovnih pojmova iz oblasti motivacije – šta su to motivi, kakvi motivi postoje, šta je to socijalizacija motiva, a šta hijerarhija motiva?

Ukoliko ima nejasnoća, komenatara, sugestija, pišite!

Kasnije ćemo se baviti stanjima nezadovoljenosti motiva, konfliktima motiva i mehanizmima odbrane.

Veliki pozdrav i uspešno učenje!

Motivacija – siže

Mentalna higijena

Još na našem ranom uzrastu osobe koje nas vaspitavaju potenciraju da su higijenske navike osnova za zdravlje. Dakle bez higijenskih navika naše zdravlje je svakako ugroženo. Te važne lekcije o higijenskim navikama mi uglavnom brzo i dobro savladamo i većina nas ih redovno praktikuje.

Šta je, međutim, sa mentalno-higijenskim navikama i šta se uopšte pod tim podrazumeva? Dakle, kao što higijena služi kao pomoćno sredstvo u svrhu sprečavanja nastanka određenih telesnih bolesti, tako  mentalna higijena služi svrsi sprečavanja nastanka psihičkih teškoća, ili čak pihičkih poremećaja.

Ipak, retke su osobe koje su tokom detinjstva bile podučavane  mentalno-higijenskim navikama. Međutim, u današnje vreme, takve navike su ključno oruđe za „preživljavanje“  u svakodnevnici punoj stresa (o kome će biti više reči nekom drugom prilikom).

Za početak, smatram da je jako važno da počnemo da razmišljamo o nečemu što je u literaturi poznato kao četiri osnovna principa mentalne higijene.

1. Podići prag tolerancije na frustracije

Frustracije su stanja u koja zapadnemo onda kada tokom nekog perioda ne uspevamo da zadovoljimo neke svoje potrebe ili ciljeve zato što nas neko ili nešto u tome ometa. Prirodna reakcija koja se u stanju frustracije javlja jeste pojava osećanja ljutnje, ili čak besa, nervoze, razočarenja i sl. Frustracije su nužne, svako ih doživljava skoro svakodnevno, ali pitanje je koliku količinu frustracije možemo izdržati? Podizanje praga tolerancije odnosi se na vežbanje trpljenja frustracija (naravno u razumnoj meri). Dakle potrebno je shvatiti da odrasli  ne mogu živeti po principu – želim zadovoljenje „sad i odmah“. Što pre to budemo shvatili bićemo psihički spremniji da se hvatamo u koštac sa izvorima frustracija i da lakše kontrolišemo svoj bes. Ipak, treba mati u vidu i drugu krajnost. Poznato je i to da ukoliko smo baš previše izloženi frustracijama može se desiti i suprotan efekat – osoba može postati preosetljiva na frustracije. U ovom slučaju dakle važi pravilo zlatne sredine. Pošto izvori frustracija često nisu pod našom kontrolom, kontrolu treba usmeriti na upravljanje reakcijama na iste te frustracije kako se ne bi u nama nagomilalo previše besa i nezadovoljstva (o tome će takođe biti reči u članku o stresu). A naše reakcije jesu pod našom kontrolom! Pri tom podsećam, javljanje osećanja besa i nezadovoljtsva je prirodno i svako osećanje je prihvatljivo, ali ne i svaka reakcija!!!

2. Razviti realnu, objektivnu sliku o sebi i svetu

Dakle, budimo realni prema sebi i okruženju. Ukoliko idealizujemo stvari prirodno je da ćemo se pre i razočarati. Sa druge strane, preterano je i previše „kukati“. Koliko god vam se tako činilo, nikada nije sve baš toliko crno i baš toliko loše. Svako i sve oko nas ima i dobre i loše strane. Treba isticati i vrednovati i jedno i drugo, nikako jedno na račun drugog. Naše vrline su naše snage na kojima treba i dalje raditi, a naše mane su naši putokazi koji nas usmeravaju ka tome šta treba menjati i poboljšavati. Što realnije gledamo na sebe, druge i dešavanja u svetu oko nas to ćemo spremniji biti da rešavamo probleme koje imamo. I zapamtite, nema osobe bez problema i nisu problemi nekog drugog lakši od naših pa je zato toj osobi „bolje u životu“, već se osobe među sobom razlikuju po tome koliko energije i volje imaju za hvatanje u koštac sa tim problemima.

3. Voditi računa o osećanjima

To koliko vrednujemo i koliko se uopšte trudimo da registrujemo i mislimo o svojim osećanjima i to je kod nas tekovina odrastanja. Ili smo naučeni da to radimo ili nismo. Ako nismo, malo nam je teže da izlazimo na kraj sa problemima, posebno ako se oni nagomilaju, što ne zanči da to ne možemo promeniti. U današnjem svetu u kome je dominacija razuma jedino vrednovana, priča o osećanjima je svakako malo potisnuta u stranu. Zaboravljamo da su naša osećanja naši veoma važni signali. Mislite o svojim osećanjma stalno, sa aspekta osećanja analizirajte svaku situaciju i osobu (da li nešto ili neko u vama budi ljubav, dopadanje, ljutnju, ravnodušnost, mržnju, tugu, strah, stid, ponos…) i vežbajte da izražavate svoja osećanja slobodno samo morate pronaći primerene načine za to. To je recept za upravljanje unutrašnjom napetošću. Ipak budite svesni da primena tog recepta zahteva vašu odluku i dugotrajan trud, ne može da deluje preko noći.

4. Pokušati razumeti druge ljude

Što pre shvatimo da naše stanovište, mišljenje ili način da nešto uradimo nije jedini ispravan, bez obzira koliko smo mi u to uvereni, to će nam lakše biti u životu. Trebalo bi da češće gledamo svet iz perspektive drugih ljudi, posebno onih koji su dosta drugačiji od nas, tj. da se češće „stavljamo u njihove cipele“. Kad budemo dovoljno sigurni u sebe nećemo se osećati ugroženima od strane drugih ljudi čija se mišljenja i način života razlikuju od naših, a moći ćemo da obogatimo svoj psihički život i postaćemo mnogo velikodušniji i mnogo manje usmereni samo na sebe. Ako pokušamo da razumemo zašto se neka osoba ponaša na određen način, posebno prema nama, lakše ćemo dobiti volju i pronaći način da rešimo problem koji sa tom osobom imamo. Dakle, naš pogled na svet nije jedini moguć i jedini ispravan!

Ova i slična pravila su mnogo delotvornija ako se sa njihovom primenom krene još tokom ranog detinjstva, ali za ovakve stvari nikada nije kasno. Uvek možete učiniti bar nešto da se psihički osnažite i još intenzivnije odolevate psihičkim teškoćama.

Sada kada smo upoznali ili se podsetili  nekih osnovnih pravila, bacimo se na njihovu primenu!!!

Prethodno Stariji unosi