Još na našem ranom uzrastu osobe koje nas vaspitavaju potenciraju da su higijenske navike osnova za zdravlje. Dakle bez higijenskih navika naše zdravlje je svakako ugroženo. Te važne lekcije o higijenskim navikama mi uglavnom brzo i dobro savladamo i većina nas ih redovno praktikuje.
Šta je, međutim, sa mentalno-higijenskim navikama i šta se uopšte pod tim podrazumeva? Dakle, kao što higijena služi kao pomoćno sredstvo u svrhu sprečavanja nastanka određenih telesnih bolesti, tako mentalna higijena služi svrsi sprečavanja nastanka psihičkih teškoća, ili čak pihičkih poremećaja.
Ipak, retke su osobe koje su tokom detinjstva bile podučavane mentalno-higijenskim navikama. Međutim, u današnje vreme, takve navike su ključno oruđe za „preživljavanje“ u svakodnevnici punoj stresa (o kome će biti više reči nekom drugom prilikom).
Za početak, smatram da je jako važno da počnemo da razmišljamo o nečemu što je u literaturi poznato kao četiri osnovna principa mentalne higijene.
1. Podići prag tolerancije na frustracije
Frustracije su stanja u koja zapadnemo onda kada tokom nekog perioda ne uspevamo da zadovoljimo neke svoje potrebe ili ciljeve zato što nas neko ili nešto u tome ometa. Prirodna reakcija koja se u stanju frustracije javlja jeste pojava osećanja ljutnje, ili čak besa, nervoze, razočarenja i sl. Frustracije su nužne, svako ih doživljava skoro svakodnevno, ali pitanje je koliku količinu frustracije možemo izdržati? Podizanje praga tolerancije odnosi se na vežbanje trpljenja frustracija (naravno u razumnoj meri). Dakle potrebno je shvatiti da odrasli ne mogu živeti po principu – želim zadovoljenje „sad i odmah“. Što pre to budemo shvatili bićemo psihički spremniji da se hvatamo u koštac sa izvorima frustracija i da lakše kontrolišemo svoj bes. Ipak, treba mati u vidu i drugu krajnost. Poznato je i to da ukoliko smo baš previše izloženi frustracijama može se desiti i suprotan efekat – osoba može postati preosetljiva na frustracije. U ovom slučaju dakle važi pravilo zlatne sredine. Pošto izvori frustracija često nisu pod našom kontrolom, kontrolu treba usmeriti na upravljanje reakcijama na iste te frustracije kako se ne bi u nama nagomilalo previše besa i nezadovoljstva (o tome će takođe biti reči u članku o stresu). A naše reakcije jesu pod našom kontrolom! Pri tom podsećam, javljanje osećanja besa i nezadovoljtsva je prirodno i svako osećanje je prihvatljivo, ali ne i svaka reakcija!!!
2. Razviti realnu, objektivnu sliku o sebi i svetu
Dakle, budimo realni prema sebi i okruženju. Ukoliko idealizujemo stvari prirodno je da ćemo se pre i razočarati. Sa druge strane, preterano je i previše „kukati“. Koliko god vam se tako činilo, nikada nije sve baš toliko crno i baš toliko loše. Svako i sve oko nas ima i dobre i loše strane. Treba isticati i vrednovati i jedno i drugo, nikako jedno na račun drugog. Naše vrline su naše snage na kojima treba i dalje raditi, a naše mane su naši putokazi koji nas usmeravaju ka tome šta treba menjati i poboljšavati. Što realnije gledamo na sebe, druge i dešavanja u svetu oko nas to ćemo spremniji biti da rešavamo probleme koje imamo. I zapamtite, nema osobe bez problema i nisu problemi nekog drugog lakši od naših pa je zato toj osobi „bolje u životu“, već se osobe među sobom razlikuju po tome koliko energije i volje imaju za hvatanje u koštac sa tim problemima.
3. Voditi računa o osećanjima
To koliko vrednujemo i koliko se uopšte trudimo da registrujemo i mislimo o svojim osećanjima i to je kod nas tekovina odrastanja. Ili smo naučeni da to radimo ili nismo. Ako nismo, malo nam je teže da izlazimo na kraj sa problemima, posebno ako se oni nagomilaju, što ne zanči da to ne možemo promeniti. U današnjem svetu u kome je dominacija razuma jedino vrednovana, priča o osećanjima je svakako malo potisnuta u stranu. Zaboravljamo da su naša osećanja naši veoma važni signali. Mislite o svojim osećanjma stalno, sa aspekta osećanja analizirajte svaku situaciju i osobu (da li nešto ili neko u vama budi ljubav, dopadanje, ljutnju, ravnodušnost, mržnju, tugu, strah, stid, ponos…) i vežbajte da izražavate svoja osećanja slobodno samo morate pronaći primerene načine za to. To je recept za upravljanje unutrašnjom napetošću. Ipak budite svesni da primena tog recepta zahteva vašu odluku i dugotrajan trud, ne može da deluje preko noći.
4. Pokušati razumeti druge ljude
Što pre shvatimo da naše stanovište, mišljenje ili način da nešto uradimo nije jedini ispravan, bez obzira koliko smo mi u to uvereni, to će nam lakše biti u životu. Trebalo bi da češće gledamo svet iz perspektive drugih ljudi, posebno onih koji su dosta drugačiji od nas, tj. da se češće „stavljamo u njihove cipele“. Kad budemo dovoljno sigurni u sebe nećemo se osećati ugroženima od strane drugih ljudi čija se mišljenja i način života razlikuju od naših, a moći ćemo da obogatimo svoj psihički život i postaćemo mnogo velikodušniji i mnogo manje usmereni samo na sebe. Ako pokušamo da razumemo zašto se neka osoba ponaša na određen način, posebno prema nama, lakše ćemo dobiti volju i pronaći način da rešimo problem koji sa tom osobom imamo. Dakle, naš pogled na svet nije jedini moguć i jedini ispravan!
Ova i slična pravila su mnogo delotvornija ako se sa njihovom primenom krene još tokom ranog detinjstva, ali za ovakve stvari nikada nije kasno. Uvek možete učiniti bar nešto da se psihički osnažite i još intenzivnije odolevate psihičkim teškoćama.
Sada kada smo upoznali ili se podsetili nekih osnovnih pravila, bacimo se na njihovu primenu!!!
Psiho kutak za učenike (i sve one kojima je do njih stalo) 